U savremenom društvu, digitalna tehnologija postaje osnovno sredstvo za obrazovanje, rad, komunikaciju i pristup uslugama. Ipak, milioni ljudi svakodnevno nailaze na barijere koje ih isključuju iz digitalnog sveta.
Govorimo o osobama sa invaliditetom – jednoj od najraznovrsnijih, a često i najzanemarenijih društvenih grupa kada je u pitanju digitalna inkluzija.
Ko su osobe sa invaliditetom?
Pojam invaliditet obuhvata širok spektar trajnih ili privremenih oštećenja koja mogu uticati na funkcionisanje osobe u svakodnevnom životu. Važno je razumeti da invaliditet nije samo fizičko ograničenje – on može biti:
- Fizički – poteškoće u kretanju, korišćenju ruku ili koordinaciji pokreta
- Senzorni – oštećenje vida, sluha ili oboje
- Kognitivni i neurološki – disleksija, poremećaji pažnje, autizam
- Psihički – anksiozni poremećaji, depresija i slični izazovi mentalnog zdravlja
- Privremeni – prelom ruke, oporavak nakon operacije, umor, stres
Pristupačnost u digitalnom okruženju nije namenjena samo jednoj grupi, već širokom spektru korisnika sa različitim potrebama. Evo primera:
- Osobe sa oslabljenim vidom koriste čitače ekrana ili uvećani tekst za pristup informacijama.
- Osobe sa disleksijom imaju koristi od jednostavnih, čitljivih fontova i jasno organizovanog sadržaja bez previše ometajućih elemenata.
- Osobe sa daltonizmom se oslanjaju na dodatne tekstualne ili grafičke oznake, jer ne razlikuju sve boje.
- Osobe sa motoričkim poteškoćama često koriste tastaturu, prekidače, uređaje za upravljanje pogledom ili glasovne komande umesto miša.
- Osobe osetljive na animacije i treperenje mogu doživeti nelagodnost, vrtoglavicu, pa čak i epileptične napade, pa im je važno da sadržaji budu stabilni i predvidivi.
Uključivanjem pristupačnih rešenja, ne samo da omogućavamo ravnopravno učešće osoba sa invaliditetom, već unapređujemo korisničko iskustvo za sve – recimo starije korisnike, one sa lošijom internet vezom, kao i one koji se trenutno nalaze u nepovoljnim uslovima (npr. korišćenje telefona jednom rukom ili na jakom suncu).
Statistika: Koliko nas zaista dotiče?
- U Srbiji, zvanična statistika kaže da ~5–6 % građana ima neki oblik invaliditeta, dok stručnjaci procenjuju da je stvarni broj oko 10–15 %. Istina je verovatno negde u sredini.
- U Evropskoj uniji, više od 87 miliona ljudi (~20%) ima neki oblik invaliditeta.
- U Srbiji, manje od 5% sajtova javne uprave ispunjava osnovne zahteve veb pristupačnosti, dok u EU taj procenat varira – u nekim državama članicama prelazi 50%, ali većina se i dalje bori sa implementacijom.
Upravo zbog toga, Evropska unija je 2019. usvojila sveobuhvatni zakon koji obavezuje pružaoce digitalnih usluga da obezbede jednak pristup svima.
Šta je Evropski zakon o pristupačnosti (EAA)?
Evropski zakon o pristupačnosti (EAA), poznat kao Direktiva EU 2019/882, ima za cilj da ukloni prepreke i omogući osobama sa invaliditetom da ravnopravno učestvuju u digitalnom i fizičkom okruženju.
Zakon stupa na snagu 28. juna 2025. godine i od tog trenutka sve kompanije koje nude digitalne proizvode i usluge u okviru tržišta Evropske unije moraće da obezbede usklađenost sa definisanim standardima pristupačnosti.
Prema EAA, rokovi za implementaciju se dele na dve faze, što je vrlo praktično za planiranje:
- Od 28. juna 2025. – svi novi digitalni sadržaji i velike izmene na postojećim veb sajtovima i aplikacijama moraju biti odmah u skladu sa WCAG 2.1 AA standardom.
- Do 28. juna 2027. – svi preostali, postojeći digitalni sadržaji moraju biti potpuno usklađeni.
Na ovaj način, zakon omogućava postepenu tranziciju, ali i postavlja čvrst rok za potpuno usklađivanje.
Na šta se EAA odnosi?
Zakon se primenjuje na širok spektar digitalnih i fizičkih usluga, uključujući:
- Veb stranice i mobilne aplikacije
- E-trgovinske platforme
- Bankarske i finansijske usluge
- Sisteme za prodaju karata u prevozu
- Audio-vizuelne medijske servise
- Digitalne kioske i uređaje za samousluživanje
- Pametne uređaje, e-knjige i druge proizvode sa digitalnim interfejsima
- Priloženi dokumenti poput PDF-ova i Word fajlova takođe moraju biti pristupačni, jer predstavljaju deo digitalnog sadržaja koji korisnici često koriste.
Na čemu se zasniva zakon o pristupačnosti?
EAA se oslanja na međunarodno priznate standarde pristupačnosti, pre svega WCAG 2.1 (Web Content Accessibility Guidelines), nivo AA, koji propisuju kako sadržaj treba da bude:
- Perceptibilan – informacije moraju biti predstavljene tako da ih korisnik može opažati
- Operabilan – interfejsi moraju biti dostupni i pomoću tastature
- Razumljiv – sadržaj i navigacija moraju biti jasni
- Robustan – kompatibilan sa različitim korisničkim agentima, uključujući pomoćne tehnologije
Napomena: Iako je trenutno aktuelna verzija WCAG 2.1, preporučuje se da se prate najnovije smernice – WCAG 2.2 je već objavljen, a WCAG 3 se očekuje kao sledeći korak.
Ko mora da se prilagodi – i kada je moguće izuzeće
Obaveza usklađivanja važi ne samo za firme sa sedištem u EU, već i za sve domaće i međunarodne kompanije koje nude svoje digitalne proizvode i usluge korisnicima na tržištu Evropske unije.
Mikropreduzeća (sa manje od 10 zaposlenih i niskim prometom) mogu da budu izuzeta od dela pravila, ali moraju:
- detaljno da dokumentuju razloge za izuzeće,
- pokažu plan i rokove za poboljšanja gde je moguće,
- budu spremna da argumentuju eventualne troškove kao „nesrazmerno opterećenje“, što je visok prag koji se ocenjuje na osnovu broja zaposlenih, prihoda ili tržišne pozicije.
Tehnički standardi: šta je dozvoljeno – a šta ne?
Pored standardnih WCAG 2.1 AA principa (percepcija, operabilnost, razumljivost, robusnost), zakon naglašava sledeće:
- Alternativni tekst za slike i druge medije je obavezan.
- Vidljiv indikator fokusa pri prelasku preko tastature mora biti jasan i konzistentan.
- Jezik stranice mora biti jasno deklarisan, kako bi čitači ekrana bolje interpretirali sadržaj.
- HTML mora biti validan, a ARIA se može koristiti samo kada onemogućava prirodna semantička rešenja.
- Greške u formama moraju biti jasno objašnjene, ne smeju da zbunjuju korisnika.
- Poruke o greškama, validacijama ili sistemskim obaveštenjima moraju da budu najavljene korisnicima koji koriste pomoćne tehnologije.
- Svi multimedijalni sadržaji moraju imati odgovarajuće tekstualne alternative – titlove, transkripte, a gde je potrebno i audio opise za video sadržaje.
Zašto je ovo važno – i zašto ovo nije opciono
Ne ispunjavati ove zakonske zahteve ne znači samo rizik od kazni i tužbi, već i gubitak pristupa tržištu EU, što može značiti propuštene prihode.
Sa druge strane, dobro osmišljena izjava o pristupačnosti, zajedno sa planom postupnog usklađivanja ili opravdanjem za izuzeće, pokazuje ozbiljnost, transparentnost i odgovornost prema korisnicima.
Šta ovo znači za programere, dizajnere i vlasnike digitalnih proizvoda?
Jednostavno rečeno – aplikacije i sajtovi moraju funkcionisati za sve korisnike, bez obzira na njihove fizičke, senzorne ili kognitivne sposobnosti. To nije samo pitanje etike – to je zakonska obaveza i strateška prednost.
Praktična kontrolna lista za usklađenost sa EAA
1. Planiranje
- Integrišite pristupačnost već u fazi planiranja projekta
- WCAG 2.1 AA definišite kao minimalni standard
- Dodelite uloge: ko je zadužen za dizajn, razvoj i testiranje pristupačnosti
- Obučite tim o osnovnim principima pristupačnosti sajtova
2. Inkluzivan dizajn
- Odnos kontrasta: minimum 4.5:1 za tekst
- Ne oslanjajte se samo na boje – koristite i simbole, ikonice ili tekstualne oznake
- Tipografija mora biti skalabilna i lako čitljiva
- Omogućite navigaciju pomoću tastature
- Koristite jasne i konzistentne rasporede elemenata
3. Pristupačan razvoj
- Koristite semantički HTML (npr. <navigacija>, <zaglavlje>, <dugme>)
- Dodajte opisne ALT tekstove za slike
- Implementirajte ARIA atribute za kompleksne komponente
- Forme moraju biti potpuno označene i imati jasno označene greške
- Dinamički sadržaji (pop-up, AJAX) moraju biti najavljeni putem ARIA live regiona
4. Mobilne aplikacije
- Obezbedite kompatibilnost sa čitačima ekrana (VoiceOver, TalkBack)
- Obezbedite pristupačni gestove i alternativne komande
- Kontrole i dugmad moraju biti jasno označeni
- Veličina dodirnih elemenata: min. 44×44 piksela
- Izbegavajte fiksiranu orijentaciju
5. Testiranje i revizija
- Koristite alate kao što su Lighthouse, Axe i WAVE
- Sprovedite ručne testove tastature i čitača ekrana
- Uključite korisnike sa invaliditetom u testiranje
6. Izjava o pristupačnosti
- Objavite deklaraciju o usklađenosti na svom sajtu ili aplikaciji
- Navedite kako korisnici mogu prijaviti problem
- Ažurirajte izjavu nakon svake veće izmene
7. Dugoročna strategija
- Redovno proveravajte pristupačnost kod svakog redizajna
- Analizirajte korisničke povratne informacije
- Pristupačnost integrišite u CI/CD procese
Usklađenost nije samo zakonska obaveza, već i poslovna šansa
Usklađenost sa EAA nije samo način da se izbegnu kazne i pravne posledice. Ona:
- poboljšava SEO i ukupno korisničko iskustvo
- omogućava pristup široj publici (uključujući starije osobe i korisnike sa privremenim oštećenjima)
- smanjuje troškove podrške korisnicima
- povećava reputaciju brenda i društvenu odgovornost
Digitalna pristupačnost za osobe sa invaliditetom je nešto što naša kompanija uzima veoma ozbiljno u obzir prilikom planiranja i razvoja sajtova i aplikacija, a još pre 6 godina smo za sajt Politike razvili naš prvi alat za veb pristupačnost putem koga korisnici mogu lako i jednostavno da prilagođavaju veličinu fonta, biraju različite opcije kontrasta, obeležavaju linkove i prilagođavaju čitljivost teksta.
Nemojte na pristupačnost da gledate kao na dodatni trošak – to je ulaganje u bolji, inkluzivniji i profesionalniji digitalni proizvod. Takodje, to nije ni samo poštovanje zakona – pristupačnošću gradimo poverenje, širimo tržište i činimo digitalni svet dostupnim svima.
Vreme za delovanje je sada.
